Od 21. do 24. februara u Ljubljani biće održano deseto izdanje jednog od najkreativnijih i najpopularnijih showcase festivala u ovom delu Evrope. MENT festival okupiće velik broj lokalnih i internacionalnih izvođača, a program će upotpuniti i HALI GALI, koji će prvi put biti organizovan van granice Srbije.
U petak, 23. februara, ljubljanska Gala Hala postaje Hali Gali stejdž sa celovečernjim programom do ranih jutarnjih časova. Dakle, prvi međunarodni Hali Gali line-up čine Andria, Ubili su batlera, Cactus Fields, Stevie Whisper, NADYA, KOIKOI i Vizelj. Sigurni smo da će to biti žurka za pamćenje, a pred početak festivala, razgovarali smo sa nekim od učesnika ove družine.
Sve će početi nastupom najmlađeg člana Hali Gali ekipe koja nastupa pod firmom Ubili su batlera. Pre nastupa na MENT festivalu dali su kratak intervju za naš portal.
Da vas ne stavljamo u žanrovske fioke, kako biste vi sami opisali muzički stil koji svirate?
USB: Kao što je to verovatno i kod većine drugih bendova, svako od nas ima raznovrsne uticaje, koji nisu uvek ni nužno u sferi gitarske muzike. Nije praktično sve ih navoditi, tako da jednostavnosti radi, obično se nazivamo post-hardcore/emo bendom, jer smatramo da te odrednice možda najlakše prenose samu suštinu onoga što sviramo, hehe.
Koliko je teško mladom bendu danas da se probije kod nas i nađe svoje mesto pod suncem?
USB: Iz naše perspktive kao jedine koju posedujemo, verujemo da “mesto pod suncem” dolazi prirodno radom. Nama je veoma kul i drago ako neko posluša našu muziku ili uhvati neku svirku i verujemo da nam je kolektivno to jedino i na umu bez ikakve veće ideje o probijanju, već jednostavno samo sviranje u nadi da će se bilo kome svideti. Ovo govorimo jer ne možemo reći da smo se mi ikada nešto preterano trudili da nalazimo načine da se probijemo ili nam je to neka preka potreba. Neko čuje šta radimo, kaže “ovo je kul”, pita hoćemo li da sviramo i mi sviramo. To je to. Verujemo da ideja penjanja uz nekakvu imaginarnu lestvicu samo može da promeni odnos prema sviranju i stvaranju i stavi nepotrebni pritisak na proces koji bi u suštini trebalo da bude izduvni ventil i zabava. Radi šta te radi i dobre stvari će se desiti!
Negde sam pročitao da ste na samim počecima svirali obrade Šajzera, Gazorpazorpa, a sada ste sa njima u društvu na budućoj kompilaciji. Šta za vas znači pripadnost Hali Gali ekipi?
USB: Hehe, istina je, maltene od svakog benda po nešto. Pozvali su nas da im se pridružimo i mi smo se i bez neke diskusije složili, kao da je bilo logično. To nam znači još više prilika, još više svirki nego što smo ih do sad imali. S obzirom ne to da nismo pod lejblom, ovo je nešto nadomak toga, što nam opet dozvoljava da se držimo DIY stava.
Prošle godine imali ste nastup na Belgrade Beer Festu. Ako se ne varam, to vam je najveća svirka do sada? Kakve emocije nosite odatle?
USB: Beer Fest nam je bio interesantno iskustvo. To nam je prvi nastup na velikom festivalu i definitivno najveća svirka do sada gledajući veličinu prostora i manifestacije. Sa jedne strane svi su bili veoma fini prema nama i mislimo da nas je dobro prihvatila ta malo šira publika među kojom je osim standardne ekipe sigurno bilo i ljudi koji nas ne znaju, ali su spletom okolnosti dospeli na Riff Stage. Hvala im što su nam dali šansu!
Sa druge strane, mnogo jači utisak i emotivnu težinu za nas nose neke standardnije klupske svirke, u intimnim prostorima i sa dragim ljudima, jer to nam je prirodno stanište. Sve u svemu kul iskustvo, jedino nam je žao što su usled vremenskih nepogoda i pratećih problema sa organizacijom mnogi odlični bendovi sa kojima je trebalo da delimo binu morali da otkažu svoje nastupe.
I za kraj, kad će album???
USB: Još nismo započeli rad na nečemu što bi se moglo nazvati full-length albumom. Do proleća će sigurno biti kolekcija od par nekih demoa koje smo smućkali u kućnim uslovima. Što se tiče većeg projekta, naravno da nam je to trenutno najveći cilj i zato idalje razmišljamo kako želimo da pristupimo svemu tome. Ne želimo ništa da obećavamo jer smo vrlo nepouzdani, ali voleli bismo da ove godine, idealno do kraja leta, izbacimo taj hipotetički LP album. (smeh)
Odmah posle Batlera, na Hali Gali binu stupiće mladi i talentovani bend Cactus Fields. Članovi grupe, basista David Tadić i gitarista Đorđe Dabić, izdvojili su vreme za kratki razgovor sa nama pred odlazak na ljubljanski festival.
Pre nego što se iskristalisala sadašnja postava, kroz bend je prodefilovalo mnoštvo muzičara za pet godina postojanja. Da li se sećate trenutka kad je u vašim glavama kliknulo „da, ovo je taj bend, u ovom sastavu nastavljamo dalje“?
Đorđe: Za svaku novu postavu smo mislili da je definitivna postava benda, međutim pokazalo se da je svaka sledeća postava bila na neki način kvalitetnija, kako svirački, tako i po karakterima ljudi od prethodne.
Potičete iz Gornjeg Milanovca, a stacionirani ste u Beogradu. Na koji način ove dve sredine utiču na vaš rad i stvaranje pesama?
Đorđe: Naš Gornji Milanovac svakako utiče pozitivno na nas zato što smo tu kod kuće. Mi u ovoj postavi nismo stvarno kako treba postojali u Milanovcu kao bend, pa je teško reći kako to utiče na naš rad ili stvaranje pesama, ali je svakako optimalnije stvarati i raditi u svom matičnom gradu, nego u ekspozituri.
David: Meni je lično posebno drago to što mi se čini da su Kaktusi postali, tako da kažem, nosioci zastave Milanovca; ljudi vezuju grad za nas, to svakako nije mala stvar i lep je osećaj nositi to na leđima.
Pre dve godine ste objavili debi album. Da li ste zadovoljni konačnim rezultatom?
Đorđe: Ako je konačni rezultat ono što je publika mogla videti u Zapi pre neko veče, i ono sto će se videti na našim narednim koncertima (internacionalni debi!!), da, svakako bi se moglo reći da smo zadovoljni. S druge strane, promocija materijala i njegova objava bez sumnje nisu bili najbolje ispraćeni u medijima, ali činjenica je da mi sviramo sada već standardno dobro i sve frekventnije, ali takođe i da je publika svakako bolje upoznata sa našim repertoarom. Samim tim – mi smo zadovoljni rezultatima svog rada.
Uskoro ćete se naći na Hali Gali kompilaciji. Šta za vas predstavlja pripadnost Hali Gali kolektivu?
Đorđe: Hali Gali je sonična fotografija sa dugačkom ekspozicijom srpske alternativne ili kako god scene s kraja 2010-ih i s početka 2020-ih godina. Činjenica da postoje dve kompilacije, dovoljno govori o kvalitetu izvođača na istim. Vreme će tek pokazati značaj ovih izdanja za našu, ali i regionalnu muzičku scenu.
David: Sve što je Đorđe rekao stoji, a ja bih samo dodao to da Hali Gali predstavlja dobar primer drugim bendovima iz unutrašnjosti da svuda ima mesta za njih, evo, čak i u Ljubljani i Zagrebu… Poenta je svirati i stvarati, negde će se to čuti i neko će to prepoznati.
Kakav značaj za vas imaju showcase festivali poput Menta?
David: Znači to što ćemo svirati prvi put van Srbije, upoznati nove ljude, sklopiti nove kontakte. Svirka kao i svaka, dokle god je fino nama na bini i ljudima u publici, sve je super.
Nekoliko puta smo pomenuli da HALI GALI sprema celovečernju žurku, a gde je žurka tu je Stefan Unković poznatiji kao Stevie Whisper. Iskusni DJ i producent reprezentovaće elektronsku scenu Srbije i klub pretvoriti u ogromni plesni podijum.
Kako bi opisao stil muzike koju puštaš, a kako one koju produciraš?
Stevie Whisper: Eklektično, uglavnom mračno i ponekad melanholično.
Hali Gali i Stevie Whisper – šta bi rekao koja je poveznica između vas?
Stevie Whisper: Pijemo pivo u istom lokalu već osam godina.
Kakvo je tvoje mišljenje o elektronskoj i klupskoj sceni u Srbiji?
Stevie Whisper: Mislim da je u odnosu na uslove u kojima se razvijala scena ovde prilično nadmašila neke očekivane domete. Štaviše, nisam siguran da iko u ovom delu Evrope može da nam parira kad je u pitanju ovaj segment muzike u najširem smislu. Takođe, mislim da se od korone naovamo priča prilično razvodnjava, ali na to više gledam kao produkt nekog globalnog trenda nego kao neku lokalnu anomaliju.
Stevie Whisper: Iskreno, nisam nešto previše lud za ovim formatom predstavljanja i konzumiranja muzike. Ako baš moram da biram to bi onda bilo nešto manje i intimnije – do 2000 ljudi maksimalno na par manjih bina. U tom smislu Velvet i Dekmantel Selectors mi deluju dosta udobno.
Pored toga što si DJ i producent, ti si i vizuelni umetnik i vlasnik izdavačke kuće. Kako postižeš sve to? Šta ti predstavlja najveći izazov u tome?
prevelikog pritska i bilo kakvih kompromisa. Naravno sa ništa manje strasti i koliko god profesionalno mogu.
A, izazov… Pa, definitvno da naučim da odem pravo kući kad zavrsim set, hehe.
Na MENT festialu, pored solo seta, ti i Andria imaćete b2b nastup. Veliko finale Hali Gali žurke u Ljubljani. Šta publika može da očekuje od vas?
