Foto: Eric Pamies Početak nove Primavera Sound avanture u Barseloni označava i zvanični start letnje festivalske sezone na starom kontinentu. Španski festivalski gigant spremio nam je dosta novosti i ponovo bacio na slatke muke kada je reč o muzičkom programu.
Foto: Gisela Jane
Nakon nultog besplatnog dana u Parc del Forumu, koji pripada Primavera a la Ciutat segmentu, prva destinacija oficijelnog dela bio je koncert sastava Arab Strap. Na blistavom poslepodnevnom suncu na omiljenoj “maloj” Cupra pozornici, skupio se popriličan broj posetilaca da pozdrave stare znalce. Aidan Moffat predvodio je iskusnu ekipu koja nam je predstavila sveže pesme sa aktuelne ploče I’m Totally Fine with It Don’t Give a Fuck Anymore uz nekoliko numera sa prošlih izdanja. Gospoda u crnom zvučala su ubedljivo, njihova kombinacija razuzdanih gitarskih rifova te puslirajućih synth deonica pogodila je srca publike. I vremešna ekipa ispred njih dala se u ples, naročito tokom rejverske “The Shy Retirer” što je predstavljalo vrlo dobar predznak za ono što nas je očekivalo kasnije te večeri.
Foto: Clara Orozco
U gotovo potpunoj tami zatvorenog prostora, duo Lambchop u formaciji Kurt Wagner i pijanista Andrew Broder, nam je priredio veoma intimno i u najtačnijem smislu lepo koncertno iskustvo. Klavir, mikrofon i tri reflektora bila su dovoljna ovom paru osvoji celokupnu pažnju publike. Prezentovali su nam najnovije izdanje The Bible, ali u ogoljenoj i svedenoj verziji, bez elektro delova i duvačkih aranžmana koje možemo čuti na ploči. Osvetljen, stojeći sa rukama u džepovima Kurt Wagner sa svojim vokalom i virtuozno klavirsko umeće Brodera na kratko su nas odneli u ugodan tajanstveni svet daleko od džumbusa koji se događa van zidova Auditori sale.
Foto: Eric Pamies
Kako se Primavera poigrava sa našim emocijama dokazuje nastup koji nas je dočekao na Santanderu. Nakon delikatnog klavirskog koncerta usledio je mahniti i divlji nenavođeni projektil u vidu australijke četvorke Amyl and the Sniffers. Garažni pank uragan koji sravni sve pred sobom! Ne zna se ko od njih izgleda čudnije, ali favorit publike je beskompromisna liderka benda pogotovo kada krene sa maničnim plesnim pokretima i skakanjem na bini. Ispred stejdža šutka šutku stiže, ekipa je jedno sa bendom. Amyl and the Sniffers je grupa današnjice, kao što su to Idles ili Fontaines D.C. i njihov moćni turbo pank-rok spreman je da pokori svet.
Foto: Sergio Albert
Organizatori Primavere počastili su ove godine svoje posetioce ekskluzivnim nastupom osvedočenih miljenika indie publike – sastavom Vampire Weekend. Njujorčani su nam osigurali istinsku festivalsku feštu od početka do kraja. Publika je đuskala uz neprolazne hitove iz bogate diskografije benda, a odlično su prihvaćene numere sa recentnog albuma Only God Was Above Us. Ezra Koenig, Chris Baio i Chris Tomson pojačali su se sa još nekoliko vrhunskih muzičara koji su se smenjivali na različitim instrumentima. Sa uživanjem su nas prošetali kroz različite žanrove – od afropopa, tropicalije, džeza, elektronike – samo kažite. Ubedljivo najbolji segmenti koncerta bili su kada saksofon i violina preuzmu dominantnu ulogu, prosto sve zazvuči raskošnije i živopisnije. Predstavili su nam sve svoje adute, a to je publika znala da ceni, naročito u drugom delu nastupa, kada je usledila kanonada “Diane Young”, “Cousins”, “A-Punk” i “Harmony Hall”. Potpuni trijumf!
Foto: Eric Pamies
Najzvučnije ime prve večeri bila je muzička institucija iz Šefilda, sastav Pulp. Večiti mladić i dendi, Jarvis Cocker, u šmekerskom somotskom odelu zajedno sa mnogočlanim pratećim orkestrom iza sebe nagrađuje nas nezaboravnom i kolosalnom zabavom. Svojim glasom, animiranjem publike, pričom između pesama, scenskim pokretima, harizmom, prosipa magiju nadomak morskog stejdža. Sa “Disco 2000” na samom početku publika je već u transu, a to ne jenjava ni u narednom trenucima kada su izvedene još dve numere sa Different Class remek dela, “Miss-Shapes”, dok prerano preminuli Steve Mackey i Steve Albini dobijaju posvetu u vidu “Something Changed”. Obiman instrumentarij na bini pojačan je žičanim kvartetom koji je zvučao impresivno i dao poseban doprinos u promenjenim verzijama pojedinih pesama. Uzbudljivo je bilo tokom “Do You Remember The First Time” i “Babies”, a možete zamisliti terevenku kada je usledila festivalska himna “Common People”. Čisto da se zaokruži kompletan spektakl!
Nakon njih žurba na Pull&Bear binu gde nas čeka Roosevelt sa novom dozom plesnih ritmova u retro stilu. Gitare iz 70-ih ukrštene sa disko uticajima iz 80-ih, uz soul i fank prizvuke naišlo je na više nego pozitivne reakcije kod publike. Lagane, neopterećujuće, razigrane i zavodljive melodije nemačkog muzičara i producenta bile su potpuni pogodak i fantastičan uvod u ono što je usledilo na Estrella Damm bini.
Foto: Sergio Albert
Francuski elektronski duo Justice pružio nam je audio-vizuelni show večeri! Ubitačne, hitične i dinamične trake dodatno su podcrtavali intenzivni svetlosni efekti kojima su nas obasipali sve vreme nastupa. Raniji favoriti poput “Love S.O.S”, “The Party” i “D.A.N.C.E.” bacale su publiku u euforiju, ali i nove pesme sa albuma Hyperdrama takođe su ispraćene gromoglasnim salvama oduševljenja. Set je bio prošaran nešto atraktivnijim i prijemčivijim ritmovima na početku, da bi prelazili na nešto jače tehno i dnb stil do okončanja nastupa. Izvanredna vožnja dostojna njihovih sunarodnika iz Daft Punka.
